Nužni naslednici predstavljaju jedan uži krug zakonskih naslednika koji zbog bliskosti srodstva sa ostaviocem uživaju posebnu zakonsku zaštitu. Da bi naslednik mogao da ostvari pravo na nužni deo neophodno je da se on u konkretnom slučaju može pojaviti kao zakonski naslednik prema pravilima Zakona o nasleđivanju.
Nužni naslednici se mogu podeliti u dve grupe, prvu grupu čine nužni naslednici za koje je dovoljno da je povređeno njihovo pravo na nužni deo i to su ostavičevi potomci, usvojenici, bračni drug, ostaviočevi roditelji i usvojilac iz potpunog usvojenja, dok je za drugu grupu nužnih naslednika potrebno i da su trajno nesposobni za privređivanje i da pritom nemaju nužnih sredstava za život i u tu grupu spadaju ostaviočev usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre, dede i babe i ostali preci (prababe, pradede itd.).
Pravo na nužni deo je povređeno ukoliko je ostavilac prekomerno raspolagao svojom imovinom za života (poklonom) ili za slučaj smrti (testamentom), te se posledica ove povrede ogleda u obligacionopravnom odnosu koji nastaje u trenutku smrti, a koji za predmet ima određenu sumu novca. Poverilac u tom odnosu je nužni naslednik dok su dužnici svi testametarni naslednici i isporukoprimci, solidarno, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili.
