⚖️ Prava zaposlenih prilikom povrede na radu ⚖️
Teodora Vuksanović
Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, povredom na radu smatra se svaka povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi, prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana.
Ko utvrđuje povredu na radu?
Na osnovu izveštaja o povredi na radu koji poslodavac dostavlja nadležnoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu. Protiv ocene prvostepene lekarske komisije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji filijale.
Naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad (bolovanja) zbog povrede na radu kod zaposlenih lica, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad osiguranika.
U situaciji kada je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu.
Ukoliko je telesno oštećenje nastalo kao povreda na radu iznosi najmanje 30%, osiguranik onda stiče pravo na novčanu naknadu. Poslodavac je dužan da naknadi i svu materijalnu štetu koja nastane zbog izgubljenih zarada, troškova lečenja, oporavka i slično. Kada se zaposlenom zbog pretrpljene povrede na radu trajno umanji radna sposobnost ili dođe do potpunog gubitka radne sposobnosti ili se zaposlenom potrebe trajno povećaju ili se mogućnosti daljeg razvijanja i napredovanja zaposlenog unište ili smanje, naknada štete se može plaćati kao renta.
Naknada štete, na primer, u slučaju trajnog umanjenja radne sposobnosti, obuhvata naknadu štete za izgubljenu zaradu i ostala primanja zbog gubitka radne sposobnosti i to u vidu razlike zarade koju bi zaposleni ostvario da nije došlo do štetnog događaja i zaradu koju ostvaruje nakon umanjenja radne sposobnosti, zatim renta može obuhvatiti naknadu za druge troškove koji nastaju zbog gubitka radne sposobnosti.
