Šta nam donosi novi zakon o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda?
Teodora Vuksanović
Usvajanjem Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, Srbija je načinila važan korak ka zaštiti dece čiji roditelji ne plaćaju alimentaciju – ali i otvorila neka ozbiljna pravna i etička pitanja.
🔹 Ko ima pravo?
Dete koje je državljanin Srbije i koje ima izvršnu sudsku odluku o alimentaciji.
🔹 Kako se ostvaruje pravo?
U slučaju da izvršni postupak radi naplate izdržavanja ne bude sproveden u roku od dva meseca od dana dostavljanja rešenja o izvršenju dužniku, javni izvršitelj poziva izvršnog poverioca da se u roku od osam dana izjasni da li prihvata da se privremeno izdržavanje obezbedi iz sredstava Alimentacionog fonda.
🔹 Šta je sporno u novom zakonu?
Iako je ideja zakona da zaštiti dete, nekoliko odredbi izaziva zabrinutost:
Zakon predviđa isplatu samo minimalne zakonske sume izdržavanja, bez obzira na to koliki je iznos sud dodelio detetu u presudi. U praksi to znači da dete može dobijati znatno manju podršku od stvarnih potreba.
❗ Kamata ide državi, ne detetu
Roditelj koji kasni s izdržavanjem duguje kamatu državi, a ne detetu. Dete tako ostaje bez kompenzacije za uskraćenu izdržavanost.
Posebno zabrinjava član 12. Zakona, koji propisuje da, u slučaju smrti roditelja koji duguje alimentaciju, njegovi naslednici odgovaraju za dug državi – uključujući i kamatu.
⚠ Šta to znači u praksi?
Ako dete koje je dobijalo alimentaciju iz Alimentacionog fonda u nekom trenutku nasledi imovinu od roditelja koji nije plaćao izdržavanje, može se desiti da postane dužnik Republike Srbije – i da mora vratiti novac koji je Fond isplatio njemu samom, sa zateznom kamatom.
Iako je cilj ovog zakona plemenit – da dete ne ostane bez izdržavanja – njegova primena otvara niz pravnih i etičkih problema. Ostaje da se vidi kako će se zakon primenjivati u praksi i da li će doživeti potrebne izmene.